Карло ВеликиКао син краља Пипина Малог и Бертраде од Лаона, наследио је свог оца и владао заједно са својим братом Карломаном, све до његове изненадне и необјашњене смрти 771. Карло Велики је наставио политику свог оца према папству и постао је његов заштитник, сломивши моћ Лангобарда у Италији и водивши рат против Сарацена, који су угрожавали његово царство из Шпаније. Током ове кампање Карло Велики је претрпео најтежи пораз у свом животу у бици код Ронсенвала 778. Такође је водио ратове и са народима са истока, уништивши аварску државу, а Саксонце је поразио и натерао их да пређу у хришћанство, уврстивши их у своје царство и тако је утро пут за каснију Отонску династију.
Назван је „оцем Европе“ (pater Europae)[1], јер је његово царство ујединило већи део западне Европе први пут након пропасти Римског царства. Његова владавина је повезана са Каролиншком ренесансом, оживљавања уметности и културе. Француска и Немачка монархија сматрају своја краљевства наследницима царства Карла Великог. Карло Велики је умро 814. након тринеастогодишње владавине Царством. Умро је у престоници Царства - Ахену у данашњој Немачкој. |